![]() |
Osnovna škola | ||||||||||||||||||
| "Despot Stefan Lazarevic" | |||||||||||||||||||
|
2002. школа је радила под именом „Иво Лола Рибар“), започела је са радом 1886. године. У првој школској години свога постојања имала је четрдесет једног ученика, од којих је четрдесеторо било уписано у први, а једна ученица у други разред. Први уцитељ био је Велимир К. Цветковић, свршени ученик учитељске школе из Чачка. Школа је била смештена у приватној кући, узетој под закуп. Опремљеност школе била је минимална, скоро никаква: сто и столице за уцитеља, табла, неколико уских дугачких скамија за више уценика, велика плехана пећ и без икаквих наставних средстава. Крећући се узлазном линијом у свом развоју, Основна школа „Деспот Стефан Лазаревић“ у Бабушници је, заједно са још девет школа у Србији, у циљу изводења експеримената и примене новог школског програма, 1958. године проглашена огледном чиме је, у педагошком смислу и започео најзначајнији послератни период у њеном развоју. Организација наставе, по плану и програму, који сем у огледним није примењиван у осталим школама, добијала је нове димензије. Настава је, уз примену нових, савремених метода и облика рада, изводена под непосредним руководством наставника, а школски простор се по први пут користио у сврху кабинетске наставе. Огледни рад је подразумевао нове објекте, нова наставна и технолошка средства. После детаљних анализа, спроведене јавне дискусије и искустава огледних школа, 1962. године кориговани су планови и програми добијени од Савета за просвету НР Србије који су после 1959. године у целости примењивале све огледне школе. Изменом су прецизније одређени васпитно-образовни задаци наставе и јаце наглашени васпитни задаци сваког предмета. Основна школа у Бабушници је најдуже радила по овом плану, све до 1977. године, када је на основу Јединствених основа, донет Заједнички план и програм васпитно - образовног рада који је практично примењиван у првом, другом, петом и шестом разреду, уз извесне промене, од 1986. године надаље. Јануара, 1966. године школа је добила назив "Иво Лола Рибар" и под тим именом развијала се и пролазила бројне проблеме и тешкоће у већ изграденом систему осмогодишњег образовања, пратећи савремене тенденције у настави под утицајем друштвених промена и развоја технологије рада, уз непрекидно усавршавање и припрему наставника и појачан рад стручних актива. Под именом "Иво Лола Рибар" школа је радила до 30. марта 2002. године. Под новим именом „Деспот Стефан Лазаревић“ школа је кренула путевима осавремењивања, реформисања и унапредивања образовно-васпитног рада, о чему говоре запажени резултати које постижу њени ученици и наставници. |
||||||||||||||||||