ОШ „Деспот Стефан Лазаревић”
Историјат школе
ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“ у Бабушници започела је са радом 1886. године. Ова школа је највећа школа у општини и једина основна школа у самој Бабушници. Сама општина Бабушница је једна од најнеразвијенијих општина у Републици Србији и спада у девастирана подручја.
Настава се одвија у два објекта матичне школе и 11 издвојених, од тога шест комбинованих одељења од првог до четвртог разреда, у географски разуђеним, планинским насељима.
Школа је школску 2024/25. годину започела са 445 ученика (распоредених у 30 одељења) од тога 406 у матичној и 39 у издвојеним одељењима. Образовно-васпитни рад обавља 48 наставника и 3 стручна сарадника, који изузетно велику пажњу поклањају сталном унапредивању квалитета и нивоа постигнућа ученика. У школи раде 3 административно-финансијска радника и 15 помоћно-техничких радника.
У првој школској години свога постојања школе је имала четрдесет једног ученика, од којих је четрдесеторо било уписано у први, а једна ученица у други разред. Први учитељ био је Велимир К. Цветковић, свршени ученик учитељске школе из Чачка. Школа је била смештена у приватној кући, узетој под закуп. Опремљеност школе била је минимална, скоро никаква: сто и столице за учитеља, табла, неколико уских дугачких скамија за више уценика, велика плехана пећ и без икаквих наставних средстава.
Крећући се узлазном линијом у свом развоју, Основна школа „Деспот Стефан Лазаревић“ у Бабушници је, заједно са још девет школа у Србији, у циљу извођења експеримената и примене новог школског програма, 1958. године проглашена огледном чиме је, у педагошком смислу и започео најзначајнији послератни период у њеном развоју. Организација наставе, по плану и програму, који сем у огледним није примењиван у осталим школама, добијала је нове димензије. Настава је, уз примену нових, савремених метода и облика рада, извођена под непосредним руководством наставника, а школски простор се по први пут користио у сврху кабинетске наставе. Огледни рад је подразумевао нове објекте, нова наставна и технолошка средства.
Основна школа у Бабушници је најдуже радила по овом плану, све до 1977. године, када је на основу Јединствених основа, донет Заједнички план и програм васпитно – образовног рада који је практично примењиван у првом, другом, петом и шестом разреду, уз извесне промене, од 1986. године надаље.
Јануара, 1966. године школа је добила назив “Иво Лола Рибар” и под тим именом развијала се и пролазила бројне проблеме и тешкоће у већ изграденом систему осмогодишњег образовања, пратећи савремене тенденције у настави под утицајем друштвених промена и развоја технологије рада, уз непрекидно усавршавање и припрему наставника и појачан рад стручних актива.
Под именом “Иво Лола Рибар” школа је радила до 30. марта 2002. године. Под новим именом „Деспот Стефан Лазаревић“ школа је кренула путевима осавремењивања, реформисања и унапредивања образовно-васпитног рада, о чему говоре запажени резултати које постижу њени ученици и наставници.