Поштовани родитељи,
Почетак школске године увек је важан тренутак у животу детета, без обзира да ли креће у први разред, прелази у више разреде или наставља школовање у следећем разреду или средњој школи. Тај период доноси радост, али и одређену несигурност. Управо због тога, подршка породице је пресудна да дете развије позитиван став према школи, учењу и дружењу.
Ево неколико смерница како да им помогнете да овај период прођу мирно, мотивисано и успешно.
- Подршка у учењу
- Помозите у организацији времена- направите са дететом дневни распоред учења, одмора и спавања. На пример: после школе ручак и кратки одмор, затим домаћи задатак и учење, па слободно време за игру и дружење.
- Обезбедите миран кутак за рад- детету је лакше да се фокусира ако има своје место где учи: свој сто, столицу, добру светлост/осветљење и минималне дистракције.
- Учите заједно у почетку- млађем детету прочитајте задатак наглас или му помозите да понови лекцију кроз разговор. Старијем детету помозите да препозна и издвоји најважније информације.
- Подстичите самосталност- немојте ви писати домаће задатке уместо детета, већ га пратите и помозите питањима типа: „Како би ти ово решио?“, „Шта ти се чини као следећи корак?“
- Хвалите труд, не само успех- ако дете уложи напор, иако резултат није савршен, реците му: „Важно је да си се заиста потрудио, следећи пут ће бити још боље“. Тиме учите дете да вреднује рад, а не само оцене.
- Научите дете да грешке нису крај- на пример, ако погреши у задатку, реците: „Одлично што си пробао! Хајде да видимо заједно где можеш да исправиш“.
- Дружење и социјалне вештине
- Подстичите пријатељства- охрабрите дете да позове другаре кући или се дружи и ван школе. То јача сигурност и развија социјалне вештине.
- Развијајте емпатију код детета- кроз питања попут:“ Како мислиш да се твој друг осећао кад га нису изабрали у игри?“ учите дете да примећује, уважава и разуме осећања других.
- Реагујте на сукобе без критике- ако дете дође кући и каже да се посвађало са другом или другарицом, најпре га саслушајте. Не говорите одмах: „Ти си крив, крив је твој друг“, већ питајте: „Шта си ти урадио, шта је урадио твој друг“, „Шта би могло да помогне да се помирите?“ и заједно тражите решење.
- На шта да обратите пажњу?
- Промене у понашању и навикама- нагла повученост, раздражљивост, избегавање школе, не жели да једе, има проблема са сном, жали се на бол у стомаку или глави;
- Губитак интересовања- дете које је волело да црта сада то избегава или дете које је било друштвено сада не жели контакте;
- Преоптерећеност- ако дете предуго седи над књигом, а не напредује, значи да му је потребна помоћ у организацији или другачији начин учења (краће паузе, учење кроз игру);
- Однос према оцени- ако дете бурно реагује на слабију оцену, покажите му да оцена није мера његове вредности.
Ови сигнали не значе одмах озбиљан проблем, али су позив да се са дететом разговара и по потреби потражи помоћ наставника, психолога или педагога.
Педагошко- психолошка служба школе